Kako napisati diplomski rad.

3. Teme iz prošlosti ili savremene teme? Ovako formulisano pitanje izgleda kao oživljavanje stare querelle des anciens et des modernes... U mnogim disciplinama ono se uopšte i ne postavlja (iako se rad iz istorije latinske književnosti može baviti Horacijem, kao i studijama o Horaciju u poslednjih dvadeset godina). Na-suprot tome, logično je da onaj ko piše diplomski iz isto-rije savremene italijanske književnosti nema alternativu. Ipak, nije redak slučaj da student uprkos savetu pro-fesora da diplomira na petrarkisti iz 16. veka ili poeziji pisanoj u arkadskom stilu, radije bira Pavezea, Basanija, Sangvinetija. Često je izbor plod autentične vokacije i te-ško ga je osporiti, ali i pogrešnog uverenja da je lakše i zabavnije pisati o savremenim autorima. Odmah da kažemo da je savremeni autor uvek teži. Tačno je da je bibliografskih jedinica manje, da su svi tekstovi dostupni, da prva faza rada umesto u biblioteci može da se obavi i na plaži s dobrim romanom u ruka-ma. Ili je ci...

4. Koliko vremena treba odvojiti? Odmah da kažemo: ne više od tri godine i ne manje od šest meseci. Ne više od tri godine, jer ako neko za tri godine ne uspe da formuliše temu i pronađe neophodnu građu, to može da znači samo sledeće: izabrali ste pogrešnu temu koja prevazilazi vaše sposobnosti; pripadate onima koji nikad nisu zadovoljni, hteli bi da kažu sve i što se vas tiče možete tako još dvadeset go-dina, dok jedan sposoban istraživač mora znati da posta-vi granice i u datim okvirima napravi nešto određeno; unervozili ste se, ostavljate rad i ponovo mu se vraćate, osećate se nerealizovanim, rasipate se, koristite rad kao alibi za malodušnost, nećete nikad diplomirati. Ne manje od šest meseci, jer i ako pišete jednu do-bru studiju od šezdeset šlajfni šest meseci će proleteti za čas - od uvodenja u rad, pravljenja bibliografije, pisanja beležaka do sređivanja i pisanja teksta. Naravno da će is-kusnom istraživaču trebati manje vremena, ali on ima za sobom godine i godine ...

5. Da li je potrebno znati strane jezike? Ovo poglavlje se ne odnosi na one koji pripremaju rad iz stranog jezika ili strane književnosti. Poželjno je da poznaju jezik o kome pišu. Staviše, bilo bi poželjno da ako pišu rad o jednom francuskom autoru, on bude napi-san na francuskom. Na mnogim univerzitetima u svetu se tako radi i to je pravilno. Ali, sagledaćemo problem s aspekta onih koji diplom-ski rad pi.šu iz filozofije, sociologije, prava, političkih na-uka, istorije ili prirodnih nauka. Literatura na stranom je-ziku potrebna vam je i ako ste izabrali temu iz italijan-ske istorije, o Danteu ili renesansi, budući da su mnogi ugledni proučavaoci Dantea i renesanse pisali na engle-skom ili nemačkom. Obično se ova okolnost koristi za početak učenja ne-kog jezika. Motivisani radom, uz malo napora počinjete da razumevate ponešto. Često se jezik tako i nauči. Ve-rovatno ga nećete progovoriti, ali čitati sigurno hoćete. Bolje i to nego ni.šta. Ako o određenoj temi postoji samo...

6. „Naučna" ili „politička" tema? Posle studentske pobune 1968, ustalilo se mišljenje da se ne treba baviti „kulturnim" ili književnim temama, već samo onim koje su vezane za neposredne političke i dru-štvene interese. Ako to prihvatimo, onda je naslov ovog poglavlja provokativan i varljiv jer sugeriše da jedna ,,po-litička" tema ne može u isto vreme biti i „naučna". Na univerzitetu se danas često govori o nauci, naučnosti, na-učnom istraživanju i naučnoj valjanosti nekog elaborata, pa ovaj termin može dovesti do neželjenih nesporazuma, mi-stifikacija ili nedopustivih sumnji u okoštavanje kulture.

6.1. Šta je naučnost? Neki nauku izjednačavaju s prirodnim naukama ili sa istraživanjem na kvantitativnim osnovama: istraživanje ni-je naučno ako se ne iskazuje u formulama i dijagramima. U takvom tumačenju ne bi bilo naučno ni istraživanje o Aristotelovom shvatanju morala niti o klasnoj svesti i po-bunama seljaka za vreme reformacije. Očito da to nije smisao koji termin „naučni" ima na univerzitetu. Pokuša-ćemo da definišemo kada se jedan rad može nazvati na-učnim u širem smislu. Kao uzor mogu da posluže definicije preuzete iz pri-rodnih nauka s početka modernog doba. Istraživanje ima naučni karakter ako ispunjava sledeće zahteve: 1) Istražuje se jedan prepoznatljiv predmet, definisan tako da ga i drugi mogu prepoznati. Termin predmet ne odnosi se nužno samo na predmet u fizičkom smislu. I kvadratni koren je jedan predmet ia-ko ga niko nikad nije video. Društvena klasa je predmet istraživanja, iako bi neko mogao da prigovori da pozna-jemo samo pojedince i statističke...

7. Kako da vas mentor ne zloupotrebi ? Obično student bira temu u skladu sa svojim intere-sovanjem. Ponekad, medutim, temu predloži sam mentor, profesor iz čijeg predmeta se piše rad. U predlaganju teme profesori mogu slediti dva krite-rijuma: da sugeriŠu oblast koju dobro poznaju i s lakoćom prate rad kandidata ili da predlože temu koju slabije po-znaju i o kojoj bi i sami želeli više da saznaju. Nasuprot onome kako se na prvi pogled čini, ovaj drugi pristup je pošteniji i velikodušniji. Mentor smatra da će prateći rad proširiti sopstvene horizonte, jer ako želi kompetentno da proceni rad moraće i sam da nauči nešto novo. Profesor obično bira ovaj drugi način kad ima po-verenje u kandidata. I obično mu otvoreno kaže da su ne-ke činjenice i njemu nepoznate i da želi da sazna više. Ima profesora koji ne odobravaju radove iz suviše eksplo-atisanih oblasti, iako ih današnji masovni univerzitet pri-morava da prilagode svoje kriterijume i pokažu više raz-umevanja. Postoje, međuti...

[III] PRIKUPLJANJE GRAĐE 1. Dostupnost izvora 1.1. Koji su izvori naučnog rada? U diplomskom radu proučavamo jedan predmet služeći se određenim sredstvima. Cesto je predmet jedna knjiga, a sredstva su druge knjige. Takav je slučaj s ra-dom, recimo, 0 ekonomskom učenju Adama Stnita, gde predmet čine dela Adama Smita, dok oruđe predstavljaju knjige o Adamu Smitu. U tom slučaju tekstovi Adama Smita su primarni, a tekstovi o njemu sekundarni izvori ili kritička literatura. Naravno, ako bi predmet rada bio Iz-vori ekomomskog učenja Adama Smita, primarne izvore činili bi tekstovi koji su ga inspirisali. Kao izvori jednom autoru mogu poslužiti podaci o istorijskim događajima (di-skusije koje su u to vreme pratile određene pojave), koji su u vidu pisanog materijala uvek dostupni. U odredenim slučajevima, međutim, predmet je real-na pojava: to je slučaj s radovima o internim migracio-nim kretanjima u savremenoj Italiji, o ponašanju grupe hendikepirane dece, o javnom mišljenju o tekuć...