4. Koliko vremena treba odvojiti?

4. Koliko vremena treba odvojiti?

Odmah da kažemo: ne više od tri godine i ne manje od šest meseci. Ne više od tri godine, jer ako neko za tri godine ne uspe da formuliše temu i pronađe neophodnu građu, to može da znači samo sledeće:

izabrali ste pogrešnu temu koja prevazilazi vaše sposobnosti;

pripadate onima koji nikad nisu zadovoljni, hteli bi da kažu sve i što se vas tiče možete tako još dvadeset go-dina, dok jedan sposoban istraživač mora znati da posta-vi granice i u datim okvirima napravi nešto određeno;

unervozili ste se, ostavljate rad i ponovo mu se vraćate, osećate se nerealizovanim, rasipate se, koristite rad kao alibi za malodušnost, nećete nikad diplomirati.

Ne manje od šest meseci, jer i ako pišete jednu do-bru studiju od šezdeset šlajfni šest meseci će proleteti za čas - od uvodenja u rad, pravljenja bibliografije, pisanja beležaka do sređivanja i pisanja teksta. Naravno da će is-kusnom istraživaču trebati manje vremena, ali on ima za sobom godine i godine rada, proučavanja literature i be-ležaka koje student treba tek da stvori.

Kada kažem šest meseci ili tri godine ne mislim, na-ravno, na samo pisanje teksta koje može trajati mesec ili petnaest dana, zavisno od načina rada: mislim na vremen-ski okvir od prve zamisli do predaje elaborata. Student može da radi na diplomskom efektivno samo godinu da-na, ali on tada izlaže znanje koje je akumulirao u pret-hodne dve godine, a da mu to nije bio cilj.

Idealno je, po mom mišljenju, izubmti temu (u dogo-voru s mentorom) negde pred kraj druge godine studiju. U to vreme već poznajemo različite oblasti, a imamo ne-kakav uvid i u predmete koje još nismo polagali. Napraviti blagovremeno izbor nije ni kompromitujuće ni nepo-pravljivo. Imamo godinu dana vremena da shvatimo da je ideja bila pogrešna, da promenimo temu, mentora ili čak predmet. Nema ničeg lošeg u tome ako ste uložili godinu dana u rad iz grčke književnosti, a onda se predomislili i izabrali temu iz savremene istorije; to nije sasvim izgu-bljeno vreme: bar ćete naučiti kako se pravi jedna preli-minarna bibliografija, kako se prikuplja i sređuje građa i organizuje sadržaj. Setite se šta je rečeno u poglavlju I 3: teza služi pre svega zato da vas nauči da organizujete svo-je misli, nezavisno od teme koju obrađujete.

Da bi dobro napisao rad, kandidat treba da konsultu-je mentora u svakoj fazi rada. Ne mistifikujemo ulogu mentora, ali pisanje rada je isto kao pisanje knjige, vrsta komunikacije koga podrazumeva postojanje publike: a mentor je jedini uzorak kompetentne publike koga kandi-dat ima na raspolaganju tokom pisanja rada. Rad napisan u poslednjem momentu prisiljava mentora da na brzinu pregleda poglavlja ili čak gotov elaborat. Ako mentor do-bije rad u poslednjem trenutku i nezadovoljan je rezulta-tom, napašće kandidata pred diplomskom komisijom i is-hod će biti neprijatan. Neprijatan i za mentora koji ne bi smeo da se pojavi pred komisijom s radom kojim nije za-dovoljan: to je i njegov poraz. Ako zaista veruje da kan-didat nije u stanju da se uhvati u koštac s temom, treba to ranije da mu kaže, da mu ponudi drugu temu ili da sa-čeka neko vreme. Ako posle toga i uprkos upozorenjima kandidat smatra da mentor nije u pravu ili da nema vre-mena da čeka, rizikovaće u svakom slučaju burnu disku-siju ali će bar biti upozoren.

Iz ovih napomena može se zaključiti da rad napisan za šest meseci, iako prihvaćen kao manje zlo, nije naravno optimum (osim ako nam tema ne dopušta da iznese-mo iskustva stečena prethodnih godina).

Ima slučajeva kada je neophodno sve rešiti u šest me-seci. Treba pronaći temu koja se može dostojno i ozbilj-no obraditi u tom periodu. Ne bih želeo da se ova uput-stva shvate suvi.še „komercijalno", kao da prodajemo „ te-mu od šest meseci" i „temu od šest godina" po različitim cenama i za različite klijente. Ali izvesno je da se i za šest meseci može napisati dobar rad.

Šta je potrebno za ovakav rad?

tema mora biti precizno formulisana;

najbolje je da bude savremena da bi se izbeglo bi-bliografsko istraživanje koje seže do starih Grka; alterna-tiva je marginalna tema o kojoj je malo pisano;

3)  građa mora biti lako dostupna i pregledna.
Navešću nekoliko primera. Ako za temu izaberem cr-

kvu Santa Maria del Kastelo u Aleksandriji, mogu se na-dati da ću sve što mi treba za rekonstrukciju njene isto-rije, uključujući i restauracije, naći u gradskoj biblioteci Aleksandrije i u gradskom arhivu. Kažem „mogu se na-dati" jer se stavljam u ulogu studenta koji hoće da napi-še rad za šest meseci. Ali, pre nego što krenem s projek-tom, moram da se informišem i proverim da li je moja pretpostavka osnovana. Kao prvo, trebalo bi da živim u blizini Aleksandrije; ako stanujem u Kaltaniseti gore ni-sam mogao da smislim. Osim toga, ima tu i jedno ,,ali". Ako su deo dostupne građe neobjavljeni srednjovekovni rukopisi, morao bih znati i nešto o paleografiji, odnosno, morao bih vladati tehnikom čitanja i dešifrovanja rukopi-sa. I evo kako jedna tema koja se činila lakom postaje te-ška. Ako, pak, otkrijem da su od 17. veka pa nadalje svi relevantni tekstovi objavljeni, idem na sigurno.

Drugi primer. Rafaele la Kapria, savremeni pisac, na-pisao je samo tri romana i zbirku eseja. Sva dela objavio je isti izdavač, Bompiani. Zamislimo sad jedan rad pod naslovom Odjek Rafaela h Kaprie u savremenoj italijan-skoj kritici. Kako izdavači obično u svojim arhivima ču-vaju kritičke prikaze objavljene o njihovim autorima, mo-gu se nadati da ću s nekoliko poseta sedištu u Milanu re-šiti problem, odnosno, prikupiti sav materijal koji me in-teresuje. Uostalom, autor je živ, mogu da mu pišem ili odem da s njim razgovaram, mogu dobiti nove bibliograf-ske podatke i, skoro sasvim sigurno, fotokopije tekstova koji me zanimaju. Jedan od kritičkih prikaza može me uputiti na druge autore s kojima La Kapriu porede ili ko-jima ga suprotstavljaju. Polje se pomalo širi ali sve osta-je u razumnim granicama. Najzad, ako sam izabrao La Kapriu, znači da me interesuje italijanska savremena književnost, u suprotnom, odluka je doneta proračunato i nepromišljeno u isto vreme.

Još jedna tema od šest meseci: Tumačenje Drugog svetskog rata u udžbenicima istorije za srednje škole u po-slednjih petnaest godina.

Možda je malo komplikovano dobiti uvid u sve udžbenike istorije koji su u opticaju, ali nema mnogo iz-davača koji štampaju udžbenike. Kada nabavimo fotoko-pije ili originalne tekstove, videćemo da se ta tema obra-đuje na nekoliko strana i da se rad na poređenju može obaviti za kratko vreme. Naravno, ne može se suditi o na-činu na koji knjiga govori o Drugom svetskom ratu ako se ovaj segment ne dovede u vezu sa opštom istorijskom slikom koju knjiga nudi; znači, zahteva se ozbiljan i te-meljan pristup. Ne možemo krenuti a da kao parametar nismo prihvatili brojne istorijske studije o Drugom svetskom ratu. Jasno je, međutim, da ako bi se eliminisale sve ove forme kritičke kontrole, rad bi mogao da se napiše ne za šest meseci nego za nedelju dana, ali to ne bi bio di-plomski rad već novinski članak, možda oštrouman i bri-ljantan, ali nedovoljan da dokaže istraživačku sposobnost kandidata.

Ako neko želi da napiše diplomski za šest meseci ra-deći sat vremena dnevno, dalji razgovor nema smisla. Upućujemo ga na savete iz odeljka I 2. Prepišite bilo ko-ji rad i završite posao.