2_5. Biblioteka u Aleksandriji: jedan eksperiment

2_5. Biblioteka u Aleksandriji: jedan eksperiment

Neko će prigovoriti da su moji saveti primereni isku snom istraživaču, ali da bi mlad čovek bez posebne pri preme ovde naišao na brojne poteškoće:

nema na raspolaganju dobro snabdevenu biblioteku možda živi u malom mestu;

nema precizne ideje o tome šta traži, a ne zna n odakle da krene s predmetnim katalogom jer nije dobi prave instrukcije od profesora;

ne može da ide iz biblioteke u biblioteku (nema pa ra, vremena, bolestan je itd).

Zamislimo sada jednu od takvih situacija. Student j zaposlen i za četiri godine proveo je malo vremena na fa kultetu. Povremeno je kontaktirao samo s profesoro estetike ili istorije italijanske književnosti. Svestan da j već u zakašnjenju, ima na raspolaganju poslednju godin studija. Početkom septembra mu polazi za rukom da do đe do profesora ili asistenta, ali pošto je to vreme ispita razgovor je bio veoma kratak. Profesor mu je rekao: ,,Zašto ne pišete rad o upotrebi metafore kod pisaca italijan-skog baroka?" Zatim se student vratio u svoje malo me-sto od hiljadu stanovnika, bez gradske biblioteke. Do ve-ćeg centra (devedeset hiljada stanovnika) mu treba pola sata. Biblioteka postoji, otvorena pre i poslepodne. Treba da uzme dva slobodna dana i ode i proveri da li s onim što tamo ima može da zaokruži prvu zamisao o radu i može li da obavi posao bez drugih pomagala.

Kupovina skupih knjiga je isključena kao i pronala-ženje mikrofilmova. U najboljem slučaju moći će da ode u univerzitetski centar (s bolje opremljenim bibliotekama) dva ili tri puta između januara i aprila. Ali u ovom tre-nutku treba da se snađe u mestu prebivališta. Ako je ba.š neophodno, može da kupi novije izdanje neke knjige i po-troši najviše dvadesetak hiljada lira.

Ovo je samo pretpostavka. Pokušao sam da zamislim sebe na mestu tog studenta, s namerom da napišem ove redove u malom mestu, udaljenom dvadeset tri kilometra od Aleksandrije (devedeset hiljada stanovnika, jedna grad-ska biblioteka-pinakoteka - muzej). Najbliži univerzitetski centar je Đenova (jedan sat putovanja) ali za sat i po se stiže u Torino ili Paviju. Za tri sata u Bolonju. To je već povlašćena situacija, ali mi nećemo govoriti ovde o uni-verzitetskim centrima. Zadržaćemo se samo na Aleksan-driji.

S druge strane, tražio sam temu koju nisam posebno proučavao i koja me zatiče podnošljivo nepripremljenog. A to je upravo pojam metafore kod pisaca italijanskog ba-roka. Očito je da o ovoj temi ipak nešto znam jer sam već proučavao estetiku i retoriku: znam, na primer, da su u Italiji poslednjih decenija objavljene knjige o baroku au-tora Đovanija Đeta, Lučana Ančeskija, Ecija Raimondija.

Znam da postoji jedna rasprava iz sedamnaestog veka, // cannocchiale aristotelico Emanuela Tezaura, gde su ovi pojmovi temeljno analizirani. Ali to je ujedno i minimum znanja koje bi naš student trebalo da ima; do kraja treće godine dao je već neke ispite i ako je imao kontakte s profesorom, svakako je pročitao neke od njegovih radova o ovoj temi. U svakom slučaju, da bismo eksperiment ver-nije izveli, pristajem da ne znam sve ovo što znam. Ogra-ničavam se na svoje znanje iz srednje škole: znam da je barok nešto što ima veze s umetnošću i literaturom se damnaestog veka i da je metafora jedna retorička figura To je sve.

Odlučujem da preliminarnom istraživanju posvetim tri popodneva, od tri do šest. Imam devet sati na raspolaga-nju i za to vreme ne mogu pročitati knjige, ali mogu po-četi s prikupljanjem bibliografije. Sve ovo što ću ispriča-ti na stranama koje slede, urađeno je za devet sati. Ovo nije model kompletnog i dobro urađenog posla, već samo početak koji će mi omogućiti da idem dalje.

Ulazeći u biblioteku imam na raspolaganju, kao što je rečeno u poglavlju III 2.1., tri mogućnosti:

1) Da počnem s pregledom predmetnog kataloga, i to sledećih odrednica: „italijanska (književnost)", „književ-nost (italijanska)", „estetika", „sedamnaesti vek", „barok", „metafora", „retorika", „pisci traktata", „poetike". Biblio-teka ima dva kataloga, jedan stari i drugi ažuriran, oba podeljena po predmetima i autorima; još uvek nisu obje-dinjeni, treba tražiti u oba. Mogao bih da izvedem pogre-šan zaključak: ako tražim jedno delo iz devetnaestog ve-ka, sigurno će biti u starijem katalogu. Pogrešno. Ako je biblioteka knjigu nabavila pre godinu dana u antikvarija-tu, ona je u novijem katalogu. Jedino u šta mogu biti siguran jeste da će knjiga biti u ovom drugom ako je ob-javljena u poslednjoj deceniji.

Da počnem s konsultovanjem enciklopedija i isto-rija književnosti. U istorijama književnosti treba da tražim poglavlja o sedamnaestom veku ili o baroku. U enciklo-pedijama mogu da tražim odrednice: „sedamnaesti vek", „barok", „matafora", „poetika", „estetika" itd, kao što bih uradio s predmetnim katalozima.

Da se prvo obratim bibliotekaru. Odbacujem od-mah ovu mogućnost bilo zato što je suviše laka, bilo za-to što nije vredna pažnje. Poznavao sam jednog bibliote-kara i kada sam mu rekao šta radim, izrecitovao mi je se-riju naslova tj. bibliografskih jedinica koje je imao na ras-polaganju, neke čak na nemačkom i engleskom. Odmah sam se bacio na jednu određenu oblast i nisam uzeo u ob-zir njegove savete. Ponudio mi je i neke olakšice - da iz biblioteke iznesem odjednom više knjiga ali sam to ljuba-zno odbio, obraćajući se uvek i isključivo službenicima koji su izdavali knjige. Morao sam da proverim prosečne uslove.

Odlučio sam, znači, da krenem od predmetnog kata-loga i pogrešio, jer sam bio neverovatno srećne ruke. Pod odrednicom „metafora" bilo je zapisano: Đuzepe Konte, Barokna metafora - ogled o poetikama sedamnaestog ve-ka, Milano, Mursia, 1972. Praktično, to je bio moj rad. Ako sam nepošten, jednostavno ću ga prepisati, ali to bi bila ludost jer je vrlo verovatno da i moj mentor zna za tu knjigu. Ako želim da napišem jedan dobar, originalan rad, ova knjiga mi otežava posao jer ili ću uspeti da ka-žem nešto više i drugačije ili sam izgubio vreme. Ali, ako hoću da uradim jednu poštenu kompilaciju, ova knjiga može da posluži kao polazna tačka.