Skip to main content

2. Koga će interesovati ova knjiga?


2. Koga će interesovati ova knjiga?

Ako stvari tako stoje, moramo misliti i na studente koji su prinuđeni da pišu rad da bi što pre diplomirali i postigli bar rang zbog kojeg su se upisali na fakultet. Ne-ki od njih imaju i po četrdeset godina. To su oni kojima treba savet kako da napišu rad za mesec dana, za bilo ko-ju ocenu, samo da što pre završe i odu s fakulteta. Mo-ram odlučno reći da ova knjiga nije za njih.
Ako to traže, ako su žrtve jednog paradoksalnog prav-nog uređenja koje ih primorava da diplomom rešavaju bolna finansijska pitanja, mogu da urade dve stvari:
da za razumnu sumu novca nađu nekoga ko će im napisati rad
ili da prepišu rad koji je neko napisao pre više go-dina na drugom univerzitetu (nije preporučljivo prepisati objavljen rad, pa čak ni sa stranog jezika, jer bi ga iole informisani profesor mogao prepoznati; ali ima smisla, a i šansi da se srećno izvučete, prepisati u Milanu jedan rad iz Katanije; treba se, naravno, raspitati da li je mentor pre Milana predavao u Kataniji; dakle, i prepisivanje je u ovom slučaju inteligentan i istraživački rad).
Jasno je da su dva saveta koja smo upravo dali ne-zakonita. Kao da nekome kažete: „Ako odeš u urgentni centar i lekar odbije da te primi, stavi mu nož pod grlo." U oba slučaja radi se o potezima očajnika. Ovim paradok-salnim savetom samo potvrđujemo činjenicu da knjiga ne pretenduje na rešavanje ozbiljnih problema socijalne struk-ture i postojećih zakonskih odredbi.
Namenjena je svima koji (iako nisu milioneri i nema-ju mogućnosti da studiraju deset godina pošto su propu-tovali ceo svet) mogu svom radu da posvete nekoliko časova dnevno, kojima će on dati odredenu intelektualnu sa-tisfakciju i možda im poslužiti i posle studija; koji, bez obzira na ograničenja i relativno skromne mogućnosti sop-stvenog angažovanja, žele da napišu jedan ozbiljm rad. Može se ozbiljno obraditi i zbirka figurica; dovoljno je utvrditi predmet zbirke, kriterijum katalogizacije, istorijski okvir. Ne moramo ići dalje od 1960, ali zato moramo imati uvid u sve figurice napravljene do danas. Uvek će postojati razlika između ove zbirke i one u Luvru, ali umesto jednog neozbiljnog rada o muzeju bolje je napra-viti ozbiljnu zbirku figura fudbalera od 1960. do 1970. Ovaj kriterijum može se primeniti i na diplomski rad.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

4. Fusnote

4. Fusnote 4.1. Čemu služe? Vrlo je rasprostranjeno mišljenje da su ne samo na-učni radovi nego i knjige s mnogo fusnota primer učenog snobizma i često samo bacanje prašine u oči. Ne može se, naravno, negirati da mnogi autori gomilaju fusnote da bi svom radu dali veći značaj niti da drugi trpaju u fusnote nebitne informacije, možda čak i bezočno ukradene iz kri-tičke literature. Ali to ne znači da fusnote, kada se kori-ste s merom, nisu korisne. Koja je prava mera, teško je reći, zavisi od vrste rada. Pokazaćemo vam slučajeve ka-da su fusnote potrebne i kako se pišu. Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira. Ako bi se podaci o izvoru pojavili u samom tekstu, čitanje te stra-ne bi bilo otežano. Ima, naravno, načina da se bitne refe-rence daju u samom tekstu i tako izbegnu fusnote. Ali one upravo za to služe. Ako se radi o bibliografskom podat-ku, bolje je da bude u fusnoti nego na kraju knjige ili po-glavlja, jer se na prvi pogled može videti o čemu je reč. U fusnotama s
Post a Comment
Read more

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad?

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad? Diplomski rad je pisani sastav, prosečnog obima iz-medu sto i četiri stotine kucanih strana, u kome student obraduje temu koja je u uskoj vezi s predmetom studija. Diplomski rad je, prema italijanskom zakonu, neophodan za okončanje studija. Kad položi sve predviđene ispite, student brani svoj rad pred komisijom koja najpre saslu-ša kraći izveštaj mentora (profesora s kojim se „radi" te-ma) i jednog ili više kontramentora koji iznose svoje pn-medbe kandidatu; otvara se rasprava u kojoj učestvuju i ostali članovi komisije. Na osnovu mišljenja dva mentora koji su odgovorni za kvalitet (ili nedostatke) rada i spo-sobnosti kandidata da odbrani stavove iznete u radu, ko-misija formira svoj sud. Uzimajući u obzir i prosečnu oce-nu tokom studija, komisija ocenjuje rad sa ocenom u ra-sponu od šezdeset šest do sto deset s pohvalom i moguć-nošću da rad bude objavljen. Ova pravila poštuju se na većini humanisti
Post a Comment
Read more

4. Koliko vremena treba odvojiti?

4. Koliko vremena treba odvojiti? Odmah da kažemo: ne više od tri godine i ne manje od šest meseci. Ne više od tri godine, jer ako neko za tri godine ne uspe da formuliše temu i pronađe neophodnu građu, to može da znači samo sledeće: izabrali ste pogrešnu temu koja prevazilazi vaše sposobnosti; pripadate onima koji nikad nisu zadovoljni, hteli bi da kažu sve i što se vas tiče možete tako još dvadeset go-dina, dok jedan sposoban istraživač mora znati da posta-vi granice i u datim okvirima napravi nešto određeno; unervozili ste se, ostavljate rad i ponovo mu se vraćate, osećate se nerealizovanim, rasipate se, koristite rad kao alibi za malodušnost, nećete nikad diplomirati. Ne manje od šest meseci, jer i ako pišete jednu do-bru studiju od šezdeset šlajfni šest meseci će proleteti za čas - od uvodenja u rad, pravljenja bibliografije, pisanja beležaka do sređivanja i pisanja teksta. Naravno da će is-kusnom istraživaču trebati manje vremena, ali on ima za sobom godine i godine
Post a Comment
Read more