Kako napisati diplomski rad.

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad? Diplomski rad je pisani sastav, prosečnog obima iz-medu sto i četiri stotine kucanih strana, u kome student obraduje temu koja je u uskoj vezi s predmetom studija. Diplomski rad je, prema italijanskom zakonu, neophodan za okončanje studija. Kad položi sve predviđene ispite, student brani svoj rad pred komisijom koja najpre saslu-ša kraći izveštaj mentora (profesora s kojim se „radi" te-ma) i jednog ili više kontramentora koji iznose svoje pn-medbe kandidatu; otvara se rasprava u kojoj učestvuju i ostali članovi komisije. Na osnovu mišljenja dva mentora koji su odgovorni za kvalitet (ili nedostatke) rada i spo-sobnosti kandidata da odbrani stavove iznete u radu, ko-misija formira svoj sud. Uzimajući u obzir i prosečnu oce-nu tokom studija, komisija ocenjuje rad sa ocenom u ra-sponu od šezdeset šest do sto deset s pohvalom i moguć-nošću da rad bude objavljen. Ova pravila poštuju se na većini humanisti...

2. Koga će interesovati ova knjiga? Ako stvari tako stoje, moramo misliti i na studente koji su prinuđeni da pišu rad da bi što pre diplomirali i postigli bar rang zbog kojeg su se upisali na fakultet. Ne-ki od njih imaju i po četrdeset godina. To su oni kojima treba savet kako da napišu rad za mesec dana, za bilo ko-ju ocenu, samo da što pre završe i odu s fakulteta. Mo-ram odlučno reći da ova knjiga nije za njih. Ako to traže, ako su žrtve jednog paradoksalnog prav-nog uređenja koje ih primorava da diplomom rešavaju bolna finansijska pitanja, mogu da urade dve stvari: da za razumnu sumu novca nađu nekoga ko će im napisati rad ili da prepišu rad koji je neko napisao pre više go-dina na drugom univerzitetu (nije preporučljivo prepisati objavljen rad, pa čak ni sa stranog jezika, jer bi ga iole informisani profesor mogao prepoznati; ali ima smisla, a i šansi da se srećno izvučete, prepisati u Milanu jedan rad iz Katanije; treba se, naravno, raspitati da li je mentor pre ...

3. Kako rad da posluži posle diplomiranja? Postoje dva načina da se rad napiše tako da služi i posle završenih studija. Prvi je da se tema obradi kao po-četak šireg istraživanja koje se kasnije nastavlja, naravno, ako za to postoji interesovanje. Drugi je zamišljen tako da i direktoru lokalne turistič-ke agencije može koristiti u poslu kojim se bavi, iako je njegova tema bila ,,Od 'Ferma i Lučie' do 'Verenika'." U stvari, napisati diplomski rad znači: 1) precizno formulisati temu; 2) prikupiti građu za obradu teme; 3) organizovati građu po nekom redosledu; 4) proučiti temu iz primarnih iz-vora, u svetlu prikupljene građe; 5) dati formu i organski povezati sva izneta gledišta; 6) izložiti građu tako da čita-lac razume šta ste hteli da kažete; da može da se posluži lstom građom ako poželi da se pozabavi istom temom. Napisati diplomski rad znači, dakle, naučiti kako une-ti red u sopstvene ideje i kako srediti podatke. To je is-kustvo metodičnog rada koje se s...

4. Cetiri osnovna pravila Dešava se da profesor nametne kandidatu određenu temu. To treba izbeći po svaku cenu. Ovde se ne misli na slučajeve kada kandidat sam traži savet, već na one kada je profesor isključivi krivac ili ka-da je kandidat odgovoran zato što je nezainteresovan, spre-man sve da uradi loše samo da nekako reši problem. Mi ćemo se pozabaviti kandidatima koji pokazuju neko inte-resovanje i profesorima spremnim da im izađu u susret. U takvim slučajevima, postoje četiri pravila za izbor teme: 1) Tema mora odgovarati interesima kandidata (dakle, u najužoj vezi sa ispitima koje je polagao, literaturom ko-ju je koristio, njegovim političkim, kulturnim i religioznim ambijentom). ■ 2) Izvori na koje se kandidat upućuje moraju biti do-stupni, što znači usklađeni s njegovim materijalnim mo-gućnostima. Izvori na koje se upućuje moraj'u biti upotrebljivi, odnosno primereni kulturnom profilu kandidata. Metodološki okvir istraživanja mora biti uskladen sa iskustvom...

[II] IZBOR TEME 1. Monografski ili panoramski rad? Obično je prva namera studenta da napiše jedan sve-obuhvatan rad. Ako ga interesuje književnost, njegov pr-vi impuls biće da obradi temu Književnost danas. Primo-ran da sažme temu, odabraće Italijansku književnost od završetka rata do šezdesetih godina. To su veoma opasne teme od kojih se ježe ozbiljniji naučnici. Za jednog dvadesetogodišnjaka reč je o nemo-gućem zadatku. Napraviće dugačak spisak imena i pregled važećih mišljenja ili će u svom radu izneti originalni stav i biti uvek optuživan za neoprostive propuste. Veliki sa-vremeni kritičar Đanfranko Kontini je 1957. objavio Itaii-jansku književnost osamnaestog i devetnaestog veka. Da je to bio njegov diplomski rad ne bi ga odbranio, iako je reč o elaboratu na 472 strane. Optužili bi ga za nemar ili neznanje jer nije naveo neka imena koje većina smatra ve-oma bitnim, ili što je čitava poglavlja posvetio takozva-nim „minornim" autorima, a kratke opaske na dnu strani-ce ...

2. Istorijski ili teorijski rad? Ova dilema je moguća samo u nekim oblastima. Ako je reč o istoriji matematike, romanskoj filologiji ili istori-ji nemačke književnosti, rad može biti samo istorijski. Ra-dovi iz arhitektonske kompozicije, nuklearne fizike ili komparativne anatomije su obično teorijski ili eksperimen-talni. Ali, postoje predmeti kao što su: Teorijska filozofi-ja, Sociologija, Kulturna antropologija, Estetika, Filozofi-ja prava, Pedagogija ili Međunarodno pravo, gde se pišu i teorijski i istorijski radovi. Teorijski rad se bavi jednim apstraktnim problemom koji je možda već bio predmet razmatranja: priroda ljud-ske volje, ideja slobode, poznavanje društvene uloge, po-stojanje Boga, genetski kod. Ovako nabrojane teme izazivaju smeh jer se odmah misli na onu vrstu pristupa koji je Gramši nazivao „krat-ke opaske o svemiru". Veliki mislioci su se bavili ovim temama, ali, osim retkih izuzetaka, bio je to plod višede-cenijskog promišljanja. U rukama jednog stu...