Kako napisati diplomski rad.

6. „Naučna" ili „politička" tema? Posle studentske pobune 1968, ustalilo se mišljenje da se ne treba baviti „kulturnim" ili književnim temama, već samo onim koje su vezane za neposredne političke i dru-štvene interese. Ako to prihvatimo, onda je naslov ovog poglavlja provokativan i varljiv jer sugeriše da jedna ,,po-litička" tema ne može u isto vreme biti i „naučna". Na univerzitetu se danas često govori o nauci, naučnosti, na-učnom istraživanju i naučnoj valjanosti nekog elaborata, pa ovaj termin može dovesti do neželjenih nesporazuma, mi-stifikacija ili nedopustivih sumnji u okoštavanje kulture.

6.1. Šta je naučnost? Neki nauku izjednačavaju s prirodnim naukama ili sa istraživanjem na kvantitativnim osnovama: istraživanje ni-je naučno ako se ne iskazuje u formulama i dijagramima. U takvom tumačenju ne bi bilo naučno ni istraživanje o Aristotelovom shvatanju morala niti o klasnoj svesti i po-bunama seljaka za vreme reformacije. Očito da to nije smisao koji termin „naučni" ima na univerzitetu. Pokuša-ćemo da definišemo kada se jedan rad može nazvati na-učnim u širem smislu. Kao uzor mogu da posluže definicije preuzete iz pri-rodnih nauka s početka modernog doba. Istraživanje ima naučni karakter ako ispunjava sledeće zahteve: 1) Istražuje se jedan prepoznatljiv predmet, definisan tako da ga i drugi mogu prepoznati. Termin predmet ne odnosi se nužno samo na predmet u fizičkom smislu. I kvadratni koren je jedan predmet ia-ko ga niko nikad nije video. Društvena klasa je predmet istraživanja, iako bi neko mogao da prigovori da pozna-jemo samo pojedince i statističke...

7. Kako da vas mentor ne zloupotrebi ? Obično student bira temu u skladu sa svojim intere-sovanjem. Ponekad, medutim, temu predloži sam mentor, profesor iz čijeg predmeta se piše rad. U predlaganju teme profesori mogu slediti dva krite-rijuma: da sugeriŠu oblast koju dobro poznaju i s lakoćom prate rad kandidata ili da predlože temu koju slabije po-znaju i o kojoj bi i sami želeli više da saznaju. Nasuprot onome kako se na prvi pogled čini, ovaj drugi pristup je pošteniji i velikodušniji. Mentor smatra da će prateći rad proširiti sopstvene horizonte, jer ako želi kompetentno da proceni rad moraće i sam da nauči nešto novo. Profesor obično bira ovaj drugi način kad ima po-verenje u kandidata. I obično mu otvoreno kaže da su ne-ke činjenice i njemu nepoznate i da želi da sazna više. Ima profesora koji ne odobravaju radove iz suviše eksplo-atisanih oblasti, iako ih današnji masovni univerzitet pri-morava da prilagode svoje kriterijume i pokažu više raz-umevanja. Postoje, međuti...

[III] PRIKUPLJANJE GRAĐE 1. Dostupnost izvora 1.1. Koji su izvori naučnog rada? U diplomskom radu proučavamo jedan predmet služeći se određenim sredstvima. Cesto je predmet jedna knjiga, a sredstva su druge knjige. Takav je slučaj s ra-dom, recimo, 0 ekonomskom učenju Adama Stnita, gde predmet čine dela Adama Smita, dok oruđe predstavljaju knjige o Adamu Smitu. U tom slučaju tekstovi Adama Smita su primarni, a tekstovi o njemu sekundarni izvori ili kritička literatura. Naravno, ako bi predmet rada bio Iz-vori ekomomskog učenja Adama Smita, primarne izvore činili bi tekstovi koji su ga inspirisali. Kao izvori jednom autoru mogu poslužiti podaci o istorijskim događajima (di-skusije koje su u to vreme pratile određene pojave), koji su u vidu pisanog materijala uvek dostupni. U odredenim slučajevima, međutim, predmet je real-na pojava: to je slučaj s radovima o internim migracio-nim kretanjima u savremenoj Italiji, o ponašanju grupe hendikepirane dece, o javnom mišljenju o tekuć...

1.2. Izvori iz prve i druge ruke Kada se piše rad o knjigama, izvor iz prve ruke je originalno ili kritičko izdanje jednog dela. Prevod nije izvor: to je jedna proteza, poput zubne proteze ili naočara; uz sva ograničenja, to je ipak način da se dođe do nečeg što je izvan našeg domašaja. Antologija nije izvor: ona je samo delić izvora, mo-že biti korisna kao prvi kontakt s materijom, ali pisati rad o jednom autoru znači pretpostaviti da ću ja videti ono što drugi nisu, a antologija mi daje samo ono što je vi-deo neko drugi. Prikazi drugih autora, i kada su upotpunjeni opširnim citatima, nisu izvor: u najboljem slučaju to su izvori iz druge ruke. Ima više raznih načina da jedan izvor bude iz druge ruke. Ako pišem rad o parlamentarnim istupanjima Palmi-ra Toljatija, istupanja objavljena u listu Unita predstavlja-ju izvore iz druge ruke. Niko mi ne garantuje da urednik nije skraćivao tekstove ili počinio greške. Izvor iz prve ruke biće parlamentarni akti. Ako bih zatim uspeo...

2. Bibliografsko istraživanje 2.1. Kako koristiti biblioteku? Kako se obavlja preliminarno istraživanje u bibliote-ci? Ako se već raspolaže jednom pouzdanom bibliografi-jom, pregleda se autorski katalog i stiče se uvid u ono šta biblioteka nudi. Zatim se poseti još jedna biblioteka i ta-ko redom. Ali ovaj metod podrazumeva jednu već sređe-nu bibliografiju (i pristup nizu biblioteka, od kojih je jed-na možda u Rimu a druga u Londonu). Ovo se očigled-no ne odnosi na moje čitaoce, a ni na profesionalne istra živače. Naučnik može otići u biblioteku da potraži knjigu za koju zna da postoji, ali češće s ciljem da napravi bi-bliografiju. Napraviti jednu bibliografiju znači tražiti ono što još uvek ne znamo da postoji. Dobar istraživač je sposoban da uđe u biblioteku s malo znanja o svojoj temi, a da iz nje izađe s nešto više informacija. Katalog - U situaciji kada tražimo nešto što još ne znamo ni da postoji, biblioteka nam nudi neke olak.šice. Prva je, naravno, predmetni katalog. ...

2.2. Kako pristupiti bibliografiji? Da biste napravili preliminarnu bibliografiju treba da pregledate mnogo knjiga. Većina biblioteka pozajmljuje jednu ili dve, gunđaju ako se brzo vratite i zamenite je. gubite mnogo vremena između dve pozajmice. Ne pokušavajte da odmah pročitate sve knjige koje ste pronašli. Na samom početku napravite jednu prelimi-narnu bibliografiju na osnovu uvida u bibliotečke katalo-ge. Ali ta lista vam ništa ne govori i nećete znati koju knjigu prvo da tražite. Zbog toga se pregled kataloga oba-vlja uporedo s pregledom knjiga u sali za konsultacije. Kad pronadete poglavlje u kome se govori o vašoj temi (spratećom bibliografijom, podrazumeva se), prelistajte ga na brzinu (vratićete se kasnije) i pređite odmah na bibli-ografiju i celu je fotokopirajte. Videćete koja od nabroja-nih dela autor smatra bazičnim i možete krenuti od njih. Ako pregledate više knjiga i dobijete unakrsni pregled bi-bliografije, saznaćete i na koja dela se poziva većina au-tora. Tako...